I can(t)...

12:13

Pozdrav svima i dobro došli u moj novi post.



Danas želim, moram popričati s vama. Nećemo pričati o čemu i inače, makeupu i odjeći, već o nečemu potpuno suprotnom - mom životu.



Petak je navečer, sjedim u svom krevetu, držim knjige na sebi i razmišljam. Toliko toga mi pada na pamet, da jednostavno ne znam što prvo da kažem, a da me razumijete što želim reći.
U posljednjih par mjeseci u mom životu je došlo do raznih promjena, krenula sam na fakultet, preselila se u novi grad, točnije dva puta se selila, prvo u stan, zatim u studentski dom. U to drugo mjesto stanovanja mi se bilo jako teško naviknuti, zapravo još se navikavam. Iz mirne okoline odjednom sam se našla među stotinama ljudi gdje stalno vlada buka, nemate više onaj svoj mir, ne možete više otići u svoju sobu jer upravo tu sobu dijelite s još dvije djevojke. Nemojte me krivo shvatiti, dom je super stvar, jako teško je dobiti pravo stanovanja tu, ali ja se na taj način života još navikavam.
Ono što me najviše muči je fakultet. Mnogi o vas ne znaju što studiram, u pitanju je ekonomija. Ja sam u srednjoj školi bila kampanjac pa mi je sada zaista teško natjerati se da učim. Datumi kolokvija su sve bliže, a ja sam u sve većoj panici. Najveći problem mi je taj što mi je 5 kolokvija u razmaku od samo tjedan dana. Ne mogu se natjerati da učim, ne znam što mi je. Zapravo ja krenem učiti, ali ne mogu ništa zapamtiti. Utuvila sam si u glavu da ja to ne mogu, da nisam sposobna to sve naučiti, a da samo znate koja mi je želja to položiti sve. Znate o čemu stalno razmišljam? O tome da nakon prvog kolokvija, informatike, zovnem mamu i tatu i kažem im da sam položila. Želim vidjeti da su ponosni na mene, da uspijem u nečemu. 
Kada vam kažem da ja nemam sreće u apsolutno ničemu, ne pretjerujem zaista. Najbanalnije gluposti mi ne mogu poći za rukom iz prvog puta; npr. autobusni pokaz sam išla pokušati napraviti dva puta (prvi put nisu radili taj dan, drugi put nisam imala indeks kod sebe) i tek sam treći put uspjela napraviti ga. Moja poanta je da nemam sreće u ničemu, ništa ne mogu napraviti iz prvog puta, sve što napravim, napravim uz veliku muku i napor. Nemate pojma koliko zavidim onim ljudima kojima sve ide od ruke, nemate pojma koliko ste sretni.



Jednostavno ne znam gdje da nađem poticaj, ohrabrenje da ja to mogu. Sama sebe ohrabrujem govoreći si da učim, da će meni biti bolje u životu, da će roditelji biti ponosni na mene, ali još mi fali malo ohrabrenja.
Ne tražim da me sažalijevate ili nešto slično, samo sam morala porazgovarati malo s nekim, a s vama mi je nadraže pričati, uvijek dobijem hrpu pozitivnih komentara koji mi poprave dan. Hvala vam na tome, hvala što ste bili i jeste uvijek tu, znam da s vama mogu pričati o svemu i da ćete me bar pokušati razumjeti. Volim vas ekipa <3



You Might Also Like

20 komentari

  1. Pa ovako,hvala ti sto si ovo podelila sa nama jer i ja se slicno osecam trenutno.Mislim,ja sam tek sedmi razred ali te totalno razumem.Ni ja se nekada ne mogu naterati na ucenje,pa onda izgubim vreme gledajuci neke besmislene savete koji mi ne pomognu.I veruj mi,totalno te razumem oko ovoga da ti nista ne ide.Mozda je to takva sedmica bila,ne brini.Ima vecih baksuza od tebe,evo ja sam taj baksuz haha.Samo ne dozvoli da te ista omete,mozda imas tu fazu ucenja zbog stresa,opusti se,i probaj da ucis sve kao pricu.Naravno,tvoji roditelji su i vec sad ponosni na tebe,ne brini zbog toga ❤

    mywonderland-xoxo.blogspot.com

    OdgovoriIzbriši
  2. You will find your way, you have to believe everything will be ok.
    College is a great experience, try to make the best out of it.
    Have a great weekend and take care,

    OdgovoriIzbriši
  3. Pa daaaaaj!
    Nemoj tako!
    Znaš i sama da iste muke mučimo, ali ja stvarno gledam najbolje i najpozitivnije iz svega.
    Kolokvij, pa znaš i sama da poslije imaš ispite i da kolokvij ne mora biti prolazan, jer i ako ovaj riješiš, čeka te još jedan.
    Jasno , prva nam je godina, želimo prve rezultate pozitivne, ali imamo toliko prilika, a ja uopće ne sumnjam u tebe.
    Kampanjac si bila, moj faks je pun takvih, svi evo uče tjedan dana pred kolokvij, ja učim od početka i opet sam puna briga, ali me zaista ovo ne ubija u pojam kao tebe.
    Opušteno, sjeti se i ako padneš kolokvij, pa nisi ni prva ni zadnja, evo ja sam sigurna da ću i ja pasti, ako ništa, matematiku, pa opet neću da se toliko brinem zbog toga.
    Znaš kako kažu, daj Bože zdravlja, ostalo sve manje bitno.
    Bez brige, sve će biti dobro, ljubim te! ♥

    OdgovoriIzbriši
  4. Draga Zrinka, iako sam ja još uvek u srednjoj školi ipak te u potpunosti razumem. Imam isti problem kao i ti tako da znaš da nisi jedina! Savetujem ti da se opustiš i da pokušaš da razmišljaš o nečemu drugom kada te tište te misli. Naime, ja polako rešavan taj problem. Ako imam neki važan test ja bih svakoga dana barem po malo učila, iako jedva šta zapamtim barem znam da sam pokušala. Posle par dana bih i sama dobila motivaciju. Meni je iskreno najteže da nateram sebe da učim, ali čim nateram sebe onda se i koliko toliko skoncentrišem i barem nešto naučim pa se osećam ispunjeno. Važno je da daš sebi odaška i da nakon učenja odeš da prošetaš kako bi ti se sve što si naučila sleglo. Ja imam sledeću motivaciju. Ako učim i dobijem dobre ocene onda ću za vikend moći da izađem i da se vidim sa društvom, a i jednog dana biću neko i nešto i uspeću da nađem posao iz svog snova. Važno je da se sad potrudiš i da sad zapneš i onda će ti celi život biti lep jer ćeš raditi posao koji voliš zahvaljujući trudu koji si uložila na fakultetu. Samo napred i nikad ne odustaj! ♡♡♡

    OdgovoriIzbriši
  5. Kao prvo moram da spomenem da mi je drago što si to podjelila sa nama. Ja sam tek sedmi razred, ali u zadnje vrijeme učenje nikako ne ide od ruke, imala sam tri ispita, i na sva tri sam otišla bez trunke ponavljanja gradiva. Kao i ti sama sebi govorim da će mi u životu biti lakše sa boljim poslom. Mislim da ovo što se događa tebi, meni i još nekima dolazi od straha, straga da nećemo uspjeti, i da je bolje ni ne pokušavati. No ipak, iako možda moja teorija drži vodu, moramo da se probudimo i krenemo na ostvarenje ciljeva jer ćemo inače jednog dana žaliti. :)

    Fantastiko World

    OdgovoriIzbriši
  6. Well written :)

    https://fasionsstyle.blogspot.com/

    OdgovoriIzbriši
  7. Nisam imala pojma da ti je ovoliko teško, ali veruj mi na reč - biće bolje! Ja sam preplakala ceo septembar, govorila sam kako je svima lako, a kako je jedino meni teško. Nisam mogla da se pomirim sa tim da ću se odvojiti od roditelja. Mislila sam da nikada neću upoznati nove prijatelje i da se nikada neću uklopiti. Ne preterujem kada kažem da sam plakala bez prestanka dok nisam krenula na fakultet. Od kada sam krenula na isti, u mom životu se sve nekako promenilo i popravilo. Takođe sam u studentskom domu, ali imam ludu sreću jer sam sasvim slučajno dobila sobu sa devojkom sa mog smera (kod nas su sve sobe dvokrevetne). Ona je luda u pozitivnom smislu, zajedno učimo, pričamo, zezamo se. U sobi do naše je takođe devojka sa našeg smera, moja još bolja drugarica koju sam nenormalno zavolela u ovih mesec i po dana. Bukvalno smo zajedno po 24h dnevno. Imamo još dve supeer drugarice. One nisu u domu, ali nam stalno dolaze. Mislila sam da će mi to što se dosta družimo predstavljati problem, ali imala sam kolokvijum i imala sam maksimalan broj bodova, tako da vidim da ipak sve može da se uskladi. Nadam se da će te ovo ohrabriti i da ćeš se malo oraspoložiti. I ja sam bila baksuz i nikad mi ništa nije polazilo od ruke iz prve, a sada sam mnogo srećnija i slobodno mogu reći da uživam u studentskim danima, iako sam mislila da to neće biti moguće. Držim ti fige na kolokvijumima, verujem u tebe! <333

    OdgovoriIzbriši
  8. I ja sam na prvoj godini ekonomije. I ja sam ceo zivot kampanjac, sta da se radi. Polako, sve ce proci. Mnogo sam se plasila, toliko da sam gotovo pala u nesvest. Ali posle prvog kolokvijuma shvatila sam da to nije nista strasno, i pocela uvece da ucim, ne znam zasto tada mi je koncentracija najveca. I tebi savetujem da se ne brines i da verujemo u tebe svi ovde. :)

    OdgovoriIzbriši
  9. Dobro si postupila što si ovo podelila sa nama. Mislim da treba još malo da se trudiš i uspećeš. Vrlo doboro te razumem, pre testa nikad mi ništa ne ulazi u glavu, ali ja idemu kuhinju, skuvam kafu i kad je popijem, malo se opustim, zaboravim na stres i počnem da učim. Jeste da sam šesti razred, ali volim da pijem kafu, smiruje mi organizam. Možeš se obratiti i roditeljima, možda ti i oni mogu dati savet, ili se pak možeš obratiti svojim cimerkama. Ako ti opet ništa ne ulazi u glavu, ostavi učenje, izađi malo i prošetaj se pa se opet vrati učenju. veruj mi pomaže.

    http://lifeinmystyle311.blogspot.com/2016/11/knjige-koje-vam-preporucujem.html - Novi post

    OdgovoriIzbriši
  10. Aloha!
    Prvo,moram da ti kažem da sam oduševljena tvojim blogom,i da sa oduševljenjem očekujem svaki post!

    Ali,ovaj post je na mene ostavio veliki utisak,zbog toga što sam i ja otskoro u novom gradu,pretrpana mnogobrojnim obavezama i nekada se osećam kao da nemam snage da ih ispunim.Kada se osetim bespomoćno,možda će zvučati glupo,ali ja čitam motivacione citate,koje pišem u jednu svesku.Osim toga,tada napišem 5 stvari koje su dobre tog dana,i to me uvek oraspoloži,kad shvatim da nije sve crno.Možda ti to pomogne i ulije ti više energije.:)

    Ako se i desi neki kiks,i da ne ide sve glatko,i onako kako si ti to zamislila,znaj da niko i ništa nije savršeno!Bitno je smao da daješ sve od sebe,i da kada padneš,ne odustaneš,već ustaneš..

    Nadam se da sma ti bar malo popravila dan,i želim ti sve najbolje.Iako te ne poznajem,verujem u tebe da ti to možeš!Samo napred!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. ajme hvala ti puno draga! uljepšala si mi dan ovim predivnim komentarom :)))) <3

      Izbriši
  11. Interesting idea for the post) Thanks for sharing )
    Would you like to follow each other? Please let me know and I follow you back)
    http://beyoutiful.com.ua

    OdgovoriIzbriši